Koje sve veštine su potrebne deci

Roze je za devojčice, plavo je za dečake

Roze je za devojčice, plavo je za dečake. 

U redu je da devojčice plaču, nije u redu da dečaci plaču. 

Zaveži kosu, začešljaj se do savršenosti, do glavobolje. Natrpaj ranac knjigama iz kojih se posle zvona za pocetak raspusta nećeš sećati ni jedne reči. Da ne pricam o deset, dvadeset godina kasnije. Mozda eventualno - Fifi sedi dole. Simbolično..

Molim? Diplomirao si dve godine nakon roka?! Izgubio si dve godine života! A šta je sa onima koji nikad nisu studirali? Oduzmimo im lične karte, oni nisu pravi građani.. 

Moramo da se pojavimo tu, tu i tu. Ako se ne pojavimo, kao da nas nikada nije ni bilo. Moramo da se pretvaramo da se jedno drugom dopadamo, jer znamo se dugo iako se nismo birali...

Pritisak, pritisak, pritisak. Zašto osećam previše, zašto osećam premalo, zašto pokazujem previše, zašto pokazujem premalo. Zašto je ona devojcica u plavom i zuji sa dečacima, zar ne treba da je u rozem i da jaše jednoroga?  Ups..

Zašto onaj mali plače, zar ne treba da igra fudbal u kraju sa vršnjacima?

Imaš 32 godine, zašto nisi oženjen/udata? A, znači nemaš devojku/dečka - pa ti mora da si prolupala, zavrsićeš sa mačkama (kao da je to neka uvreda). 

Ti si muškarac i glava porodice, usput izgubi svoj identitet jer sada živiš samo za njihove.. Nemoj nikada, nikada da pokažeš slabost jer to znači da radost tu nikad nije ni živela.

Pritisak, pritisak, pritisak. 

Zatvori vrata od terase, čuće nas komšije. 

Pa neka nas čuju. Meni se baš sad vrišti. 

I treba da vrištiš, vrišti dok ne popucaju prozori, vrišti ako će ti biti lakše.. 

Ona mala je bas čudna jer nosi samo crno, sto posto je Metalika, sektašica. Šta će sad da radi sa onih 130 barbika koje nikad nije ni želela?! 

Fifi mašnu pazi, Fifi lepo gazi. Fifi, Fifi, Fifi. Fifi bi najradije da odjebe na daleke plaže Šri Lanke i da nosi biciklističke helanke ako mu se nose. 

Ovi će reci i oni će reći da su sve žene kurve i da su svi muskarci skotovi, ne zamerite, to ne pričaju oni već njihovi isprani mozgovi. 

Pritisak, pritisak, pritisak.

Šta sam sad uradio pogrešno i ko je zapravo odredio sta je to pogrešno, a šta je pravo? 

Sa druge strane, kad ste poslednji put nekom rekli: BRAVO! 

Bravo, hvala, volim te, izvini i promeni kanal ne zelim da gledam to sranje nego da te grlim dok napolju zavijaju keruše koje niko više ne hrani. 

U nama je moć koja pomera planine i dar selekcije da biramo šta ćemo da radimo, koga ćemo da slušamo, kako ćemo da razgovaramo jedni sa drugima. 

 Svi nešto očekuju od drugih dok egoizam razara krovove i odnose. Previše očekujemo od drugih, ali strašnije je što previše očekujemo od nas samih i zaboravljamo da uzivamo u procesu, u ovoj vožnji od života za koji ti niko nikad nije obećao da će uvek biti lak. Ali moze biti lakši. Svet može biti lepše mesto. Pričajmo, volimo se, negujmo se. Jebeno ne budite zli jer niste se takvi rodili, samo ste se malo izgubili.. vazno je da znate da nije kasno! Sklonite ruke sa tuđih vratova i pustite ih da dišu.. sami prodišite..