Plavi zec - dečija pesmica

PLAVI ZEC - Duško Radović

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio-
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu.
Ovaj zec
zna da svira,
Ovaj zec
zna da plete,
Ovaj zec
ručak kuva
Ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
Ovaj zec
žeti ume,
Ovaj zec
šiti, piti
i francuski govoriti
sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vam šije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa požurih svojoj kući
Al' kad bismo ispred kuće,
stade zečić da šapuće:

Pusti me lovče
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne očešlja
al' se zec ne umi,
nit' iseče nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Već pobeže, oj, nesrećo,
na kraj sveta, oj, nevoljo.

Hrabri Zeka Dečija pesmica

Odmaglio zeka kroz šumu da skita,
ni mamu ni tatu
ne stiže da pita.

Jurcao je levo, jurcao je desno
k'o da je u šumi
za zečeve tesno!

Ko zna gde sve nije zavukao njusku,
dirnuo je hrabro
i lovčevu pušku.

Jednoga je vuka cupnuo po repu
i jurio poljem teta-liju lepu.

Da l' je ikad bilo,
tako hrabrog zeca,
il' su njega ovde nacrtala deca?!

Sta je dalje bilo, vidi se iz knjige,
junak zeka spava, ne more ga brige.

Moja mama Dečija pesmica

Moja mama

Moja mama divno priča svake noci,
O nekakvim prinčevima što će doći,

Zatim počne da mi peva neke pesme,
Sasvim tiho jer se noću jače ne sme.

I princeza ima jedna u toj priči,
Mama kaže da na mene ona liči....

A izmisli čini mi se vrlo često,
Imena i prezimena i sve resto,
Zatim pocne da mi peva neke pesme,
Sasvm tiho jer se noću jače ne sme.

I sve tako dok ne zaspi,
Dok ne zaspi ona sama,
A ja tiho, sasvim tiho,
Kažem tati:spava mama.

Zmija i lav - pesmica za decu

Zmija i lav - pesmica za decu

Zmija jednom reče lavu:
"Nije važno sto si car,
ipak, mogao bi biti
pametniji, malo bar."

Životinjski car se ljuti,
zatresla se sva Afrika.
Otvorio čeljust moćnu,
začula se strašna rika.

"Ova zmija pojma nema,
tako priča samo slep!
Ne zna da je u zivotu,
najvažnije biti lep!"