Odmaglio zeka kroz šumu da skita,
ni mamu ni tatu
ne stiže da pita.
Jurcao je levo, jurcao je desno
k'o da je u šumi
za zečeve tesno!
Ko zna gde sve nije zavukao njusku,
dirnuo je hrabro
i lovčevu pušku.
Jednoga je vuka cupnuo po repu
i jurio poljem teta-liju lepu.
Da l' je ikad bilo,
tako hrabrog zeca,
il' su njega ovde nacrtala deca?!
Sta je dalje bilo, vidi se iz knjige,
junak zeka spava, ne more ga brige.
Moja mama
Moja mama divno priča svake noci,
O nekakvim prinčevima što će doći,
Zatim počne da mi peva neke pesme,
Sasvim tiho jer se noću jače ne sme.
I princeza ima jedna u toj priči,
Mama kaže da na mene ona liči....
A izmisli čini mi se vrlo često,
Imena i prezimena i sve resto,
Zatim pocne da mi peva neke pesme,
Sasvm tiho jer se noću jače ne sme.
I sve tako dok ne zaspi,
Dok ne zaspi ona sama,
A ja tiho, sasvim tiho,
Kažem tati:spava mama.
Zmija i lav - pesmica za decu
Zmija jednom reče lavu:
"Nije važno sto si car,
ipak, mogao bi biti
pametniji, malo bar."
Životinjski car se ljuti,
zatresla se sva Afrika.
Otvorio čeljust moćnu,
začula se strašna rika.
"Ova zmija pojma nema,
tako priča samo slep!
Ne zna da je u zivotu,
najvažnije biti lep!"
