Odmaglio zeka kroz šumu da skita,
ni mamu ni tatu
ne stiže da pita.
Jurcao je levo, jurcao je desno
k'o da je u šumi
za zečeve tesno!
Ko zna gde sve nije zavukao njusku,
dirnuo je hrabro
i lovčevu pušku.
Jednoga je vuka cupnuo po repu
i jurio poljem teta-liju lepu.
Da l' je ikad bilo,
tako hrabrog zeca,
il' su njega ovde nacrtala deca?!
Sta je dalje bilo, vidi se iz knjige,
junak zeka spava, ne more ga brige.
